Šta sve možeš na Krfu za nekoliko dana (kratki vodič)

Grčko ostrvo Krf zauzima posebno mesto u kolektivnoj svesti Srba, kao mesto velikog oporavka srpske vojske i države nakon albanske golgote u I svetskom ratu.

Toliko toga na ovom ostrvu u Jonskom moru nosi istorijski pečat neraskidive veze dva naroda, pa zato ne čudi što toliko žitelja Srbije bira da upravo ovde provede godišnji odmor.

Ipak, Krf nudi mnogo više od istorije. Štaviše, po raznovrsnosti sadržaja nalazi se u samom vrhu turističke ponude Grčke.

Bilo da vas interesuje kultura, umetnost, arhitektura, priroda, adrenalinski sportovi ili jednostavno brčkanje u Jonskom moru, na Krfu će svako naći nešto za sebe.

Glavni grad, mesto od četrdesetak hiljada stanovnika, nosi isto ime kao i celo ostrvo: na grčkom je to Kerkira (Κέρκυρα), a na većini drugih jezika varijacija imena Krf.

Glavni grad je poznatiji kao saobraćajno čvorište i kulturno-istorijski centar nego kao mesto za odmor, pa se prilikom posete Krfu preporučuje pre svega obilazak starog grada sa dve tvrđave i mnoštvom muzeja i galerija.

Neizostavna tura za srpske turiste uključuje obilazak Srpske kuće (spomen-galerije u okviru konzulata Srbije, posvećene boravku srpske vojske na Krfu tokom I svetskog rata) i posetu kosturnici srpskih vojnika na ostrvu Vido nadomak glavnog grada.

Bukvalno sve agencije iz Srbije koje organizuju putovanje na Krf imaju u ponudi ove sadržaje, a Srpsku kuću i Vido moguće je obići i u sopstvenoj režiji.

Srpska kuća

Srpska knjižara

Spomen-kosturnica na Vidu

Arhitektura

Arhitektura Krfa crpi inspiraciju iz najrazličitijih izvora. Najstariji arheološki spomenici na području poznatom kao Paleopolis ("stari grad") u blizini glavnog grada datiraju iz doba antike, ali su nažalost sačuvani na nivou fragmenata i kao takvi ne naročito atraktivni za najširi sloj turista.

Vizantijski period obeležen je sa četiri tvrđave (stara tvrđava u Krfu, Gardiki, Angelokastro i Kasiopi), očuvane u različitoj meri. U glavnom gradu postoji i takozvana "nova tvrđava" koju su izgradili Venecijanci u drugoj polovini XVI veka.

Stara tvrđava

Nova tvrđava

Tvrđava Angelokastro

Tvrđava Gardiki

Krf je dugo bio pod vlašću Venecijanaca, koji su izvršili presudan uticaj na oblikovanje glavnog grada, pa tako staro jezgro deluje pre kao da se nalazi na Jadranu nego u Grčkoj.

Tipična grčka sela uskih ulica okružena nepreglednim maslinjacima gravitiraju ka unutrašnjosti ostrva, dok su naselja na obalama (osim glavnog grada) uglavnom uređena po meri turista i nemaju mnogo autentičnog duha...

Kao izuzetno religiozan narod, Grci su na Krfu podigli i veliki broj manastira. Zanimljivo, najveći broj krfskih manastira nosi ime Pantokrator ("Svedržitelj"), pa ih je vrlo lako pobrkati...

Crkvena arhitektura nije naročito impresivna: građevine su vrlo jednostavne, obično bez posebne obrade fasade, sa prizidanim ili zasebnim zvonikom karakteristične forme. Najživopisniji su manastir Pantokrator na istoimenom planinskom vrhu, manastir Vlaherna i (opet) Pantokrator na takozvanom Mišjem ostrvu u blizini glavnog grada i manastir Paleokastrica iznad istoimenog letovališta...

Tipična grčka crkva

Manastir Vlaherna i Mišje ostrvo

Manastir Pantokrator na istoimenom najvišem vrhu ostrva

Kultura i umetnost

U poređenju sa drugim popularnim ostrvskim destinacijama u Grčkoj, Krf ima srazmerno mnogo više muzeja, galerija i spomenika kulture.

Uz pomenutu Srpsku kuću koja je obavezna stanica svih srpskih turista, u glavnom gradu su najistaknutije stara i nova tvrđava, a tu su i Vizantijski muzej, Arheološki muzej, Muzej istočnjačke umetnosti...

Muzej istočnjačke umetnosti

Skoro svi kulturno-umetnički sadržaji nalaze su u okolini glavnog grada.

Jedna od najpoznatijih atrakcija ovog tipa je dvorac Ahilion sa prijatnim vrtom, koji je kao svoj letnjikovac gradila austrijska carica Elizabeta Sisi, supruga Franca Jozefa I, a neposredno pred I svetski rat kupio ga je poslednji nemački car Vilhelm II.

Neobično za Grčku, nemačko i austrougarsko nasleđe je na Krfu dosta primetno, pa tako i čak i neki toponimi nose imena po germanskim vladarima...

Ahilion

Osim za Nemce i Austrijance, Krf predstavlja značajnu tačku na mapi i za Engleze, tradicionalno vezane za Jonska ostrva koja su prvo bila rezervisana za plemstvo, a danas je Krf jedno od najomiljenijih mediteranskih letovališta engleske radničke klase.

Britanska kraljevska porodica čak vuče deo korena sa Krfa - princ Filip, suprug kraljice Elizabete II, rođen je u rezidenciji Mon Repos, nadomak glavnog grada.

Vidikovac "Kajzerov tron"

Prirodne lepote

Bez obzira na sve kulturne i istorijske vrednosti, Krf ne bi bio toliko popularna destinacija da nema i izuzetnu prirodu.

Generalno, plaže Krfa ne predstavljaju prizore od kojih zastaje dah (kao na primer na Lefkadi ili Kefaloniji), ali daleko od toga da su nezanimljive. Vrlo su raznovrsne, od čisto peščanih do stenovitih, a preko trideset plaža ima takozvanu "plavu zastavu" kao znak da zadovoljava najviše ekološke i logističke standarde.

More uz istočnu obalu Krfa je toplije i mirnije, mada zbog pogleda na blisku obalu Albanije više stvara utisak kupanja na velikom jezeru nego na moru... Sa zapadne strane ima više vetrova i talasa, ali su i same plaže interesantnije.

Postoji i mnogo plaža prilagođenih porodicama sa baš malom decom, kao na primer u mestu Sidari, gde čak na sto metara od obale voda jedva stiže do kolena...

U Sidariju se nalazi i zanimljiv spomenik prirode nazvan Kanal ljubavi: splet grebena i uvala zanimljive forme, popularan među kupačima, šetačima i zaljubljenim parovima.

Na krajnjem severozapadu ostrva talasi su odsekli visoke litice nad morem, pa postoji mnogo vidikovaca, od kojih za najatraktivniji važi Logas kod mesta Perulades, odakle se može posmatrati navodno najlepši zalazak sunca na Krfu.

Za razliku od nekih drugih delova Grčke, Krf se ne može podičiti visokim planinama, iako je vrlo brdovit.

Najviši vrh ostrva je Pantokrator (917 metara nadmorske visine), koji je nažalost naružen celim gradom antena i dalekovoda. Ostali vrhovi nisu toliko atraktivni, ali sjajnih vidikovaca ni najmanje ne fali.

Uopšte, planinarenje na Krfu nije toliko popularno kao u drugim krajevima Grčke, što ipak ne znači i da uređene planinarske staze ne postoje: najpoznatija staza je Corfu Trail, transverzala duga 220 kilometara duž celog ostrva koja obilazi neke od najzanimljivijih planinskih lokaliteta.

Iće i piće

U Grčkoj je naravno neizbežna tradicionalna lokalna kuhinja. Neki grčki specijaliteti, kao što su giros, suvlaki i musaka, odavno su zastupljeni i kod nas, ali vredi probati i jela koja ne mogu da se nađu u našim restoranima.

Lokalni specijalitet je kleftiko (dugo kuvana jagnjetina sa krompirom i ruzmarinom), a tu su i razni delikatesi od ribe i morskih plodova, kao i najrazličitije salate sa mediteranskim začinima i aromatičnim prelivima...

Cene u restoranima su nešto više nego kod nas, mada ne i previsoke: za jednu večeru za dvoje sa pićem treba izdvojiti od dvadesetak evra naviše.

Iako je Grčka jedan od najstarijih proizvođača vina na svetu, Krf ne spada u vinske krajeve pa tako nema ni autentičnog vina sa geografskim poreklom.

S druge strane, grčko pivo nije naročito cenjeno u zitološkim krugovima. Ipak, lokalno pivo Corfu Beer iznenađujuće je prijatno, posebno crveno sa notom karamele ili tamno sa blagim kafenim tonom.

Cene piva u prodavnicama su otprilike na nivou kao kod nas, dok su u kafićima i restoranima višestruko veće i kreću se uglavnom između tri i pet evra.

Kao lokalni proizvod vrlo je popularan kumkvat, malo citrusno voće slično pomorandži, koji se služi uglavnom u obliku slatkog ili kao liker. Popularna tvrdnja žitelja Krfa da kumkvat raste samo kod njih i nigde drugde na svetu zapravo nije istina, ali jeste tačno da nigde drugde u Grčkoj nije zastupljen kao ovde.

Najrasprostranjenija plodonosna biljka je naravno maslina, od koje se pravi vrlo kvalitetno ulje i raznorazne zakuske, a ostrvo je prepuno i limuna, s kojim lokalci kao da ne znaju šta da rade: skoro svako stablo koje se može videti savija se pod krupnim zrelim plodovima na koje pažnju obraćaju samo turisti željni sveže limunade...

Kretanje po ostrvu

Saobraćajna mreža na Krfu je prilično razvijena. Putevi se dele u tri osnovna ranga (magistralni, opštinski i lokalni), što ne znači da su spram toga i opremljeni: moguće je da neki lokalni put bude znatno bolji od magistralnog, u zavisnosti od konfiguracije terena i mnogo drugih faktora.

Najjeftiniji vid prevoza je autobus, sa 18 međugradskih (ili bolje rečeno, prigradskih) linija koje gotovo sve kreću iz glavnog grada i idu do skoro svih delova ostrva. Cena karte u jednom smeru je oko 2 €, a neograničena dnevna karta košta oko 5 €. Mana autobusa je vremensko ograničenje, jer posle 23 časa više nema polazaka.

Efikasniji način transporta su iznajmljena vozila, koja se mogu rezervisati na svakom koraku. Moguće je iznajmiti skuter, motocikl, kvad, automobil, pa čak i kombi, a cene se menjaju u zavisnosti od izbora. 

Iznajmljivanje automobila staje od 30 € po danu naviše (u zavisnosti od veličine i klase), s tim što postoje popusti za iznajmljivanje na više dana. Međunarodna vozačka dozvola nije neophodna.

Međutim, ma koliko bila najbolja opcija za one koji žele da vide što više, vožnja po Krfu je vrlo stresna.

Signalizacija je blago rečeno haotična, pa se tako često može naići na raskrsnicu bez ikakvog znaka i obeležja, putokaznu tablu više desetina metara iza mesta gde je trebalo skrenuti, pogrešno obeležena skretanja (iz nekog razloga, putokazi na Krfu brkaju pravo i desno, a nije retkost ni da na istoj tabli jedno te isto mesto bude obeleženo u dva pravca - u jednom uz natpis na grčkom a u drugom uz natpis na engleskom), pogrešan saobraćajni znak (na primer, znak "stop" nasred otvorenog puta bez ikakvog povoda i potrebe ili znak za suženje puta neposredno pre proširenja), i tako dalje.

Semafori takođe imaju svoju logiku, pa tako posle crvenog svetla odmah dolazi zeleno (bez žutog), a uslovno dozvoljeno skretanje signaliziraju dve žute strelice koje trepću. Ipak, kad se jednom naviknete na sve ovo, jedini problem je mimoilaženje u moru serpentina i uskih planinskih puteva, što i nije neki problem za iole iskusnog vozača...

Zabava i uživanje

Pored navedenih plaža, vidikovaca i drugih prirodnih lepota, na Krfu je moguće uživati u različitim vidovima aktivnosti, a popularni su vožnja čamcem, dnevna krstarenja i parasejling.

Lokalne turističke organizacije nude mnoštvo najrazličitijih izleta, od kojih su najpopularnija krstarenja duž obala Krfa ili do obližnje Parge i ostrva Paksos i Antipaksos, ali se sa Krfa može otići i na jednodnevnu ekskurziju čak do nekih atrakcija na potpuno drugom kraju Grčke, poput Meteora, ali i do Albanije, koja se nalazi na samo nekoliko kilometara preko mora...

Gradić Gajos na ostrvu Paksos

Plaža na ostru Antipaksos

Vidikovac Kanoni u blizini glavnog grada izuzetno je popularno mesto za uživaoce u planespottingu (posmatranju aviona): sa uzvišice oko pedeset metara iznad mora pruža se izvanredan pogled na krfski aerodrom koji se nalazi na svega nekoliko stotina metara udaljenosti, a prizor (i zvuk!) sletanja i poletanja aviona sa te udaljenosti je zaista nesvakidašnji.

Najpopularnije mesto za planespottere je uska brana koju avioni preleću na visini od svega tridesetak metara.

Noćni život nije preterano raznovrstan i svodi se uglavnom na živu muziku u tradicionalnim grčkim tavernama. Po bahanalisanju je poznat južni deo ostrva, posebno gradić Kavos, koga lokalci neformalno zovu "Sodoma i Gomora za Britance", što govori sasvim dovoljno...

Međutim, za turiste iz Srbije Krf će uvek biti pre svega mesto svojevrsnog hodočašća, a tek potom turistička destinacija.

Mada su Grci generalno gostoljubivi prema posetiocima iz Srbije, na Krfu je to gostoprimstvo verovatno izraženije nego bilo gde drugde, pa je to razlog više da oni koji do sada nisu letovali u Grčkoj odaberu najsevernije Jonsko ostrvo za upoznavanje sa čarima ove prelepe mediteranske zemlje.

A na jednom mestu ovako prepunom najrazličitijih sadržaja, svako će naći nešto za sebe...