Jun 30, 2016

Planinarenje na Krfu


Ostrva Jonskog mora oduvek su bila popularna destinacija za odmor. Razlog za to je pre svega izuzetno prijatna mediteranska klima, toplo more, uredne plaže, ali i istorijski spomenici i druge zanimljivosti za ljubitelje kulture i umetnosti. Zahvaljujući uglavnom brdskom terenu sa mnoštvom vidikovaca, jonska ostrva su vrlo atraktivna i za pešačenje i planinarenje. U ovom pogledu prednjače Kefalonija i Lefkada, a odmah za njima sledi Krf.

Reljef Krfa je izrazito brdovit, a iako retko prelazi granicu od 500 metara nadmorske visine kad brda prerastaju u planine, zbog blizine mora mnoga brdašca imaju vrlo izraženu relativnu visinu, a sa skoro svakog se pruža izvanredan pogled. Krfske planine svrstavaju se u niske (do 1000 m.n.v.), a od šačice pravih planinskih vrhova do većine vode uređeni putevi, asfaltni ili makadamski, što ih čini vrlo pristupačnim svim zaljubljenicima u prirodu.

Karta Krfa sa obeleženim vrhovima
koji se pominju u tekstu
(original preuzet sa: www.hoeckmann.de)

Mada je praktično celo ostrvo prekriveno brdašcima (samo je najjužniji deo Krfa izrazito ravničarski), u reljefu se prepoznaju dve prave planine. Na severu se proteže planina Pantokrator ("Svedržitelj"), dužinom od oko 20 kilometara, to jest skoro celom širinom ostrva. Greben Pantokratora raste od zapada ka istoku i kulminira najvišim vrhom ostrva, takođe nazvanim Pantokrator, u blizini zapadne obale, iznad mesta Barbati.

Južna panorama Pantokratora sa Mihalokadesom (levo)

Najzapadniji i sa 510 metara nadmorske visine najniži planinski vrh Krfa zove se Iraklis i nalazi se oko kilometar i po severno od letovališta Paleokastrica. Do vrha se stiže magistralnim putem Trumbeta-Vistonas koji prati greben ka istoku, neobeleženim odvajanjem levo na oko šest kilometara od sela Trumbeta. Odavde vodi asfalt koji vrlo brzo postaje jako loš, pretvara se u makadam a zatim u običan zemljani put sa kojeg se vrh lako sagledava. Od odvajanja sa magistrale do vrha ima svega oko kilometar, a u poslednjih par stotina metara odvaja se jasno probijena, ali dosta zarasla staza kroz gustu makiju. Na vrhu postoji betonsko obeležje, a pogled puca na sve strane.

Iraklis (510 m.n.v.)




Sledeći u nizu je vrh Louka, visok 625 metara. Stenovita kapica nalazi se južno od puta Trumbeta-Sokraki, otprilike iznad mesta Skripero. Do samog vrha nema puta ni uočljive staze, gledano odole ne može se čak ni reći šta je tačno na grebenu vrh, a pošto nismo imali vremena da ga tražimo ceo dan (valjalo se malo i kupati) izašli smo samo na jednu obližnju zaravan sa telekomunikacionim antenama. Skromnima sasvim dovoljno.

Louka (625 m.n.v.)


Krajnjim severoistokom ostrva dominira masiv Pantokratora i na njemu dva jasno uočljiva vrha: Mihalokades i Pantokrator. Zapadniji vrh Mihalokades je sa 852 metra nadmorske visine drugi najviši vrh Krfa, ali do njega takođe nema obeleženog puta. Dok se sa južne strane još i nekako naslućuje grebenska putanja, ostalo nam je nejasno kako doći do nje sa asfaltnog puta koji obilazi oko vrha nekih stotinak metara niže. Pre dolaska na Krf pretraživao sam dostupne podatke o planinarskim stazama na raznim internet portalima i uglavnom nalazio informaciju da se ovaj vrh retko posećuje i da ga planinari praktično zanemaruju. Baš da izmišljamo stazu do vrha, nije nam se dalo. Neki drugi put, možda.

Mihalokades (852 m.n.v.)

Pogled na Mihalokades sa puta do Pantokratora

U zavisnosti od izvora, najviši vrh Krfa, Pantokrator, visok je između 906 i 917 metara iznad mora. Stojeći na vrhu, čini se da je u pitanju samo izbor tačke merenja. Vrh je stenovit i ogoljen, a jasno su razdvojene dve zaravni, tako da bi se reklo da je jedna na manjoj a druga na većoj od ove dve visine. Na nižoj zaravni načičkane su antene kao na smotri, a među njima je skriven i betonski stub koji označava vrh. Na višoj je smešten manastir Pantokrator, a nad njegovom portom nadvija se antenčina od celih 100 metara visine. Do vrha vodi solidan, mada prilično strm i uzan asfaltni put sa zapadne strane, dok se sa jugoistoka može popeti peške stazom koja počinje iznad primorskog mesta Nisaki.

Pantokrator (917 m.n.v.)




Pogled sa vrha Pantokratora ipak nije onoliko fascinantan koliko bi trebalo da bude pogled sa najvišeg vrha jedne stenovite planine, jer su vizure ograničene antenama i zgradama manastira. Najupečatljiviji pogled je prema istoku, preko zatalasanih brda ka Albaniji koja se nalazi na svega par kilometara od obale Krfa. Gledajući ka zapadu lepo se vide i dve bezimene glavice, na karti obeležene samo nadmorskom visinom od 727 metara.

Manastir Pantokrator

Pogled ka istoku
Stara Peritija, napušteno selo ispod Pantokratora
Dve glavice na zapadu

Druga krfska planina, Agii Deka ("Sveta Desetorica"), nalazi se u centralnom delu ostrva, izdižući se iznad dosta nižeg okolnog terena mada se ni sama ne može pohvaliti velikom visinom. Jedini pravi vrh visok je 576 metara i nosi isto ime kao i planina. Do vrha se može doći dobrim asfaltnim putem dužine oko 2,5 kilometra iz sela koje se takođe zove Agii Deka, a nekoliko stotina metara pre samog vrha odvaja se put za manastir Pantokrator na padinama planine. (Mora se priznati da Krfljani nisu naročito maštoviti po pitanju toponima: od desetak manastira na ostrvu, četiri se zovu Pantokrator a dva Panahija, da ne pominjemo koliko još Pantokratorā, Panahijā, Svetih Anā i Svetih Varvarā ima među običnim crkvama.) Na vrhu Agii Deka smeštena je radarska kupola ograđena bodljikavom žicom, pa sam vrh i nije naročito zanimljiv, što je ipak nadomešteno odličnim pogledom ka gradu Krfu na severu i albanskoj obali u daljini.

Agii Deka (576 m.n.v.)





Pored planinskih vrhova, Krf krije i jednu pravu poslasticu za transverzalce. Pešačka staza Corfu Trail prostire se dužinom od oko 220 kilometara od mesta Kavos na krajnjem jugu do rta Aja Ekaterini, najsevernije tačke ostrva. Staza posećuje neke od najzanimljivijih planinarskih lokacija na ostrvu, mada ipak zaobilazi vrhove Louka i Mihalokades koje ni mi nismo uspeli da popnemo. Transverzala je otvorena 2001. godine, ali iskustva onih koji su je poslednjih godina prelazili kažu da je uprkos dobrim oznakama staza neodržavana i na nekim mestima skoro neprohodna. Mi smo sporadično nailazili na markacije, dok smo pokušaj obilaska transverzale ipak ostavili za neku drugu priliku.

Karta staze Corfu Trail
(original preuzet sa: www.aperghitravel.gr)



Sve u svemu, Krf ljubiteljima prirode pruža sasvim dovoljno, mada je daleko od vrhunske destinacije za planinarenje. Za one koji samo uživaju u lepim pogledima i nije im toliko bitan način dolaska do vrha ovo je jedno rajsko mesto, tim pre što se sa skoro svake plaže do nekog atraktivnog vidikovca obično može stići za svega nekoliko minuta, peške ili kolima, lagano i opušteno. A nekad je i potrebno malo usporiti i opustiti se, zar ne?



Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

No comments:

Post a Comment